Piaggio Beverly Cruiser 250

moje dosadašnje iskustvo.

Ovaj tekst sam odlučio da napišem jer kada je meni trebalo, na internetu nikako nisam mogao da nađem nečija iskustva o ovom modelu fabrike Piaggio.

Bilo je samo par nekih testova, tehničke karakteristike i to je to.

Mog Cruisera sam kupio u septembru 2007, praktično odmah posle premijere. Bila je to ljubav na prvi pogled i kao umetnik u duši nisam mogao da mu odolim. Nisam se obazirao na to što je kraj leta, a za nekoga i sezone za vožnju motora, jednostavno, morao sam da ga kupim.

Došao je bez kofera i vetrobrana i sa jedne strane bez slova r na kraju reči Cruiser. Tako da ću vam ja u

stvari pisati o jedinstvenom modelu na tržištu koji se zove Piaggio Cruise. :) Nalepnica se u transportu slučajno oštetila i trebalo je da mi novu isporuče do kraja meseca, navodno (yeah, right!). Naravno da od toga nije bilo ništa. Možda su pravi Cruiseri potpuno drugačiji i nemaju veze s ovim mojim tako da ne morate mnogo da mi verujete u tekstu koji sledi. Elem, kofer mi je obećan za 2 nedelje (čitaj 30 dana) u sklopu cene od 4737,00 EUR, a fabrički vetrobran nisam želeo da kupujem, što zbog cene, što zbog toga što mi nije ulivao poverenje što se tiče zaštite od vetra (što se kasnije ispostavilo potpuno ispravnim).

Odlučio sam se za Givi vetrobran u katalogu poznat kao 352A Parabrezza specifico, trasparente con serigrafia 50,5 x 78,5 cm (H x L) i nosači za isti (A352A Kit di attacchi specifico per 352A e 356A). Sve kupljeno u Italiji, tačnije Trstu, za oko 100 EUR. Više ne mogu da se setim tačne cifre.

Našim prodavcima je prošla sezona i naručivanje robe je bilo nemoguće tako da je to bilo jedino ispravno, a i s druge strane jeftinije rešenje.

Prvih mesec dana sam glumio nejked bajkera, vozio i bez kofera i bez vetrobrana što sa jet kacigom uopšte nije bilo ni malo prijatno. Bez kofera je neprijatno jer konstantno morate da nosite kacigu sa sobom zato što ispod sedišta ima mesta samo za rudarske šlemove.

O nekoj vrsti integralne ili flip-up kacigeda i ne govorim.

S druge strane, bez vetrobrana je neprijatno jer apsolutno ništa nisam čuo osim šuma vetra, a i sa nekom poluvetrovkom, neiskusno kupljenom, mi je bilo i malo hladno, da ne kažem da sam se u večernjim satima smrzavao. Posle mesec dana sve moje muke su se završile, ne zbog kraja sezone, nego zato što su praktično u isto vreme došli i kofer od prodavca i Givi vetrobran iz Italije. Vetrobran se vrlo lako montira sa par imbus ključeva i pruža potpuno drugu priču u vožnji i svima bih ga toplo preporučio.

O vetrobranu ću kasnije nešto više pričati, sada bih prešao na samu vožnju.Posle tačno dve godine i 10.000km na satu, mislim da mogu da kažem da je Beverly Cruiser od 250ccm prvenstveno jedan lepo nacrtan maxi skuter za grad. Odlikuje ga relativno mala potrošnja (4,4 u gradu i 3,3 na otvorenom), jeftina registracija i ostali troškovi održavanja. Skuter se vozi jako lepo. Veliki 16’’ točkovi i napred i pozadi daju sigurnost u krivinama i štite od beogradskih i van-beogradskih rupa, mada moram priznati da nisam zadovoljan udobnošću i upijanjem istih.

Tu dolazimo do prve teme a to je:

UDOBNOST

Kada upadnete u manju rupu koja ima oštrije ivice ili malo uvučeni poklopac od kanalizacije, čuje se jedno neprijatno DAAAM i osećate se kao da nema amortizera na skuteru. Pogotovo bih napomenuo svim Beograđanima poznatu trasu autoputa pored Sava Centra pa do nove Benzinske pumpe Zmaj, gde kao da postoje ležeći policajci. E tu kada prolazim sa 90km na sat imam utisak da ću da iskočim iz sedišta i udarim gl

avom u nadvožnjak. To je jako počelo da me nervira, pogotovo posle vožnje malko većeg maxi skutera Malaguti Spidermax-a koji je preko tih ležećih policajaca prelazio kao da ih nema. No, da se vratim ja na Crusier-a. Kada instalirate vetrobran, bilo Givi, bilo fabrički, svi ti udarci se prenose i na skalameriju od držača tih istih vetrobrana pa vam uopšte nije prijatno kada čujete tras tras tras. Sve počne užasno da zveči i da nervira. Neko će da kaže da nisu pravili skuter za naše puteve, ali ja mislim da naši putevi nisu ništa gori od austrijskih gde sam doživeo pravo razočarenje. Posle čega će opet neko da kaže, dobro, nisu pravili skuter za naše i austrijske puteve:)

SEDIŠTE

Lepo izvajano, lepog izgleda, međutim meni od samog početka užasno tvrdo i nekako nagnuto ka napred.

U toku vožnje mi napravi, s oproštenjem, takav dar-mar u gaćama da mi ni malo nije prijatno. Sve vreme klizim unapred, a onda me dočeka nekakva izbočina na sredini. Po veličini skutera, a i po nameni, nisam baš siguran da je pravljen za žene, ali što se sedišta tiče mislim da bi se potpuno svideo lepšoj polovini. Verovatno će ovo nekim ljudima izgledati čudno, pošto sedište uopšte tako ne izgleda. Na internetu nigde niko nije pomenuo ni reč o neudobnosti sedišta, pa sam se već zabrinuo da oblik, veličina ili ne daj Bože raspored mojih genitalija nisu isti kao kod drugih ljudi?!! Međutim, kada sam popričao sa još nekim momcima iz grada, složili smo se oko neudobnosti sedenja. Ili sa svima nama nešto nije u redu?! Drugi deo sedišta, tamo gde sedi moja suvozačica, je dosta udobniji i po njenim rečima nema zamerke. Naslon na koferu je udoban i pruža lep oslonac, tako da joj ponekad zavidim kada putujemo i mislim da uživa više od mene u vožnji. Sve u svemu, moram nažalost reći da je Beverly Cruiser dosta neudoban maxi skuter, što je za mene ujedno i najveći problem vezan za ovaj model. Što se tiče dužeg putovanja i (ne)udobnosti sedišta, takođe moram da kažem da mi se u vožnji do Tare dupe toliko usijalo od bola, kao da sam prošao kurs za odvikavanje od narkomanije u Crnoj Reci. Po mom mišljenju udobnost sedišta je čista nula.

VOŽNJA

Vožnja po gradu ovim skuterom je najlepša stvar na svetu. Potpuni antistres u gradskom špicu. Po dimenzijama nije prevelik ni predugačak kao Burgman ili Silver Wing, ni prenizak za ivičnjake (opet kao Burgman). Veoma je okretan, lepo prima gas, extra je za provlačenje kroz kolonu na dugim semaforima. Generalno, što se agregata od 250ccm tiče, ovaj model je po meni savršena mera za grad, međutim čim izadjete na autoput, počećete lagano, ali sigurno da ga mrzite. Stvarno sam želeo da kupim maxi skuter jer 80% vožnje provodim u završavanju poslova po gradu, a preko vikenda se trudim kad god mogu da pobegnem van Beograda. Ne više od 100-200km. Kada stavite šestar na mapu sa iglom na BG, videćete da ima svašta da se vidi u tom krugu. Najsavršenije bi bilo da čovek ima i skuter i motor, ali malko mi mogućnosti to ne dozvoljavaju pa sam gledao da iskombinujem nešto da bude multipraktik i za grad i za otvoren put. Ovaj skuter to posle dve godine defitnivno prestaje da bude ili bolje reći nikad nije ni bio.

Pri izlasku iz grada, isključivo pri 85-90km/h se čuje neki zvuk za koji ne znam odakle dolazi. Kao kad šklopoću ventili na starom dobrom Jugiću koji ide uzbrdo na čorbu kupljenu od uličnih preprodavaca sredinom 90-ih. Pomenuo sam to majstorima, međutim oni su mi rekli da je to normalno. Meni to iskreno uopšte ne zvuči tako. Verovatno će kada istekne iz garancije i njima da zvuči nenormalno, al ne mogu da se nerviram. Taj zvuk se dešava samo i isključivo na toj brzini i traje stvarno jako kratko. Ako neko zna šta je, ili ima slična iskustva, molim ga da mi napiše o čemu se radi. Kad prođe šklopotanje, idem 100km/h, što je po mom mišljenju najgora brzina na autoputu za ovaj tip motora, taman sam malo brži od prosečnog starog Jugića, Keca ili nekog poluotpada (koji košta 3000 eura i toliko će koštati još decenijama) i skoro jedva da sam brži od kamiona sa TIR i TR oznakama, a daleko sporiji od ostalih automobila koji idu levom trakom. Tako da taman kada krenem da pretičem dotični dugački sleper sa TR oznakama, treba mi večnost i po i dobar proračun da ga obidjem.

E, tu već idem 120-130 km/h i dolazim do cifre od 8000 na obrtomeru što verujem da uopšte ne prija mom Cruiseru duže od 5 minuta.

Dakle da je za otvoren put, baš i nije. Najdalje što mogu da kažem da uživam kada idem njime je vikendica u Slankamenu što mu dodje oko 50-tak km od Beograda.

Rekao sam vam da ću da se vratim na priču o Givi vetrobranu. Pošto pomenuh malopre Slankamen, baš u tom mestu sam pri 70-80km/h udario, tj bolje rečeno udarili su mene, ni manje ni više nego dva, ponavljam dva goluba!! Ne znam šta im bi, ali da li ste primetili da pogotovo golubovi imaju užasno ponašanje pred početak kiše? Ja iskreno baš pratim njihovo ponašanje, pošto bar po jednog godišnje žrtvujem za dobro čovečanstva i video sam da su potpuno nenormalni pred početak kiše. Iz čista mira stoje pored puta i kada nailazim samo krenu da lete, ne desno ka kućama livadama ili čemu već nego pravo na mene!! Klasičan Hitchcock! Proklete pernate životinje!

Elem udarac je bio prilično jak, a i njihova masa se povećala pri naletu od 80km/h tako da su lepo udarili u vetrobran. Meni na sreću nije bilo ništa, ostao sam skroz priseban i na točkovima, a Givi je samo malko naprsnuo baš kod samih spojeva. Još jedna pohvala za vetrobran koji me spasao od gutanja perja i mogućeg pada s motora. Vremenom se crta od pukotine širila tako da je sa 1cm došla do već sada 4cm. Trebao sam na vreme da izbušim neku rupicu i po rečima mog druga uspeo bih da sprečim širenje pukotine. Nema veze, neka izdrži još ovu sezonu i sledeće godine ću da uzmem drugi (ili motor ili vetrobran, videćemo).

Što se tiče vožnje mislim da sam rekao dosta stvari koje volim, odnosno ne volim kod ovog maxi skutera. Defitnivno, po mom mišljenju nije baš rešenje ako želite da idete na more, planinu,

Mađarsku, itd... Znam da su neki pravili podvige i išli na more skuterom od 49ccm, svaka čast na podvigu, ali ja ne pričam ovde o podvizima nego o praktičnosti i udobnosti samog motora ili skutera, kako god. Ako ikada budem poželeo da idem sa Cruiserom na more, prvo ću da odem da mi pretapaciraju sedište, a što se brzine i preticanja tiče možda bih i mogao da mu oprostim.

Želeo bih da dodam još jednu stvar, a to je koliko god da se trudili da namestite retrovizor na ovom skuteru, (možda je tako i sa ostalim Beverlijima, stvarno ne znam) uvek će vaši laktovi zauzimati 1/3 ogledala. To ume s jedne strane da bude jako opasna stvar, a s druge strane mnogo nervira jer kada god hoćete da imate pogled na razvoj situacije pozadi, morate da skupite laktove.

KOČNICE

Još mi je ostalo par stvari koje bih želeo da podelim sa vama. Kao prva stvar su kočnice. Napred i pozadi po jedan disk. Možda dovoljno, međutim (po ko zna koji put taj međutim) tu se pojavljuje poređenje sa mojom noćnom morom koja ima isti, ili samo naizgled isti agregat i ništa više isto, a zove se Aprilia Scarabeo. Naime, nju vozi moj drug i imao sam prilike da uporedim ova dva praktično neuporediva maxi skutera. Kao prvo Cruiser je neuporedivo lepši od njegovog Scarabea, hehe :)), ali je zato Scarabeo u poređenju sa Cruiser-om kao da poredite Mercedes sa Opelom. Scarabeo ima integralne kočnice, Scarabeo ima 10x udobnije i mekše sedište, Scarabeu ne šklopoću ventili ili šta god na 85km/h, Scarabeo ima veću max brzinu, Scarabeo ima mesta za kacigu ispod sedišta, fabrički alarm, punjač za telefon napred, a ne u sedištu itd..itd.. i što je najgore, Scarabeo je tada bio jeftiniji za 300-400 EUR od Cruisera. Aaaaaaaaa!!!!! (taman za još jedan lep bicikl KTM ili Scott sa poznate beogradske berze bicikala).

Tako da kada sam provozao njegovog Scarabea i video kako bolesno koči, mislio sam da nešto sa mojim skuterom nije u redu sto se tiče kočionih diskova ili pločica. Da ne pominjem najbolju stvar - gore pomenute integralne kočnice. Na Tari niz brdo, opijen planinskim vazduhom, imao sam jedno kasno kočenje i stisnuvši zadnju kočnicu zadnji kraj mi je opasno zaigrao, što kod Scarabea ne verujem da bi se dogodilo. Krajnje mišljenje vezano za Cruiser-ove kočnice je: vrlo prosečne.

Ali postoje stvari koje su mnogo lepše odradjene kod Cruisera nego kod Scarabea, a to je definitivno i prvenstveno položaj nogu i pozicije vozača. Nekako mi Scarabeo ima niži položaj upravljača. Dok kod Cruisera upravljač stoji malo povišen i nekako više daje utisak motora nego skutera. Pogotovo mi to znači zbog mojih 188cm visine. Dalje, sviđa mi se što ima obrtomer, koji kod Scarabea ne postoji.

Eto, čisto da ne bude da sam samo kritikovao Cruisera, a hvalio Scarabea. Elem, pošto ovo nije uporedni test Scarabea i Cruisera i nemam prava da o Scarabeu pričam puno, vratio bih se ja na mog Cruisera i polako završio ovaj poduži tekst.

ZAKLJUČAK

Ako želite skuter sa “classic” dizajnom i ako vam je stalo prvenstveno do izgleda, mislim da je Cruiser prava stvar i teško da možete naći lepši maxi skuter u tom fazonu. Ali, taj dizajn nosi sa sobom određene posledice koje se prvenstveno, poredivši ga sa drugim skuterima u toj klasi, odnose na tehničke detalje i savremena tehnička rešenja. On je u odnosu na ostale maxi skutere pravi spartanac. Sve na njemu je odrađeno staromodno i u retro fazonu, tako da nisu puno marili ni za modernim tehničkim rešenjima jer u godini iz koje on dolazi nisu ni postojala. Nema ništa digitalno na njegovoj tabli, sve je analogno od kazaljke za gorivo do obrtomera. Inače mi jako smeta to što nema merač temperature motora (može i analogni, bilo kakav) i mislim da je to veliki propust.

90% od vas će da pita, pa što si kupio taj skuter onda!?.. Ili, što ga ne prodaš i kupiš nesto drugo? Moj odgovor je dat na početku teksta. Jednostavno, zaljubio sam se na prvi pogled, a ljubav je slepa i glupa :))

A to da li i šta ću da kupim sledeće, stvarno ne znam. Realno mi se ništa ne sviđa. Pola maxi skutera koje bih kupio zbog izuzetnih tehničkih rešenja i veće kubikaže i snage, imaju male točkove, oni sa velikim točkovima su mi svi grozni. Naravno, ovo je moje subjektivno mišljenje, kao što je i ceo tekst potpuno oslonjen na moja lična iskustva i ne želim da uvredim nikoga, niti da povedem diskusiju o lepotama i grozotama raznoraznih skutera. Ukusi su različiti i kako kaže stara latinska De gustibus non est disputandum. Sačekaću neka bolja vremena, valjda će da dođe neki koji će mi opet izazvati reakciju lupanja srca i želju da ga posedujem.

Eto poštovane kolege ovime bih i završio moje dojmove o mom Beverly Cruise-u. Izvinjavam se svima ako je tekst poduži i ako sam vas smorio, uvredio ili slično, ali samo sam imao najbolju nameru i želju da podelim sa vama moja iskustva vezana za ovaj Piaggiov model. Ako sam ikako pomogao nekome ko se lomi oko kupovine istog, biće mi jako drago.